Povreda na radu je situacija u kojoj se nijedan zaposleni ne želi naći, ali je važno znati svoja prava i korake koje treba preduzeti kako biste se zaštitili- kako zdravstveno tako i pravno.
Šta se smatra povredom na radu?
Povreda na radu podrazumeva povredu, bolest ili smrt zaposlenog koja nastane prilikom obavljanja posla, dakle na radnom mestu, ali ne i nužno na radnom mestu, bitno je da postoji neposredna veza s radnim obavezama (na primer na službenom putovanju).
Šta da radim nakon povrede?
- Zatražite lekarsku pomoć
- Obavestite svog poslodavca ili nadređenog o povredi
- Poslodavac je dužan da sačini izveštaj o povredi na radu koji se dostavlja Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje
Važno je da ne potpisujete izjave koje umanjuju odgovornost poslodavca bez konsultacije sa advokatom.
Koja su moja prava u slučaju povrede na radu?
- Pravo na naknadu zarade 100% za vreme bolovanja, isplaćuje poslodavac, a refundira Republički fond za zdravstveno osiguranje
- U slučaju trajne nesposobnosti za rad pravo na invalidsku penziju
- Pravo na naknadu materijalne i nematerijalne štete od poslodavca ukoliko je propustio da obezbedi bezbedne uslove rada ili ukoliko je povreda posledica obavljanja opasne delatnosti
Koje su obaveze poslodavca?
- Procena rizika svakog radnog mesta
- Obuka zaposlenih iz oblasti bezbednosti i zdravlja na radu
- Obezbeđenje zaštitne opreme i sredstava
- Izveštavanje inspekcije i vođenje evidencije o povredama
- Isplata naknade zarade i naknade štete
Kako da dokažem da sam pretrpeo povredu na radu?
Dokazi su:
- Lekarska dokumentacija
- Svedočenje kolega
- Izveštaj o povredi na radu
- Zapisnik inspekcije rada
Ako poslodavac osporava da je u pitanju povreda na radu- pravna pomoć advokata je ključna.
Da li je poslodavac uvek odgovoran za povredu zaposlenog na radu?
Poslodavac je odgovoran za povredu zaposlenog na radu ako su ispunjeni uslovi za njegovu subjektivnu ili objektivnu odgovornost. U praksi, ta dva osnova u najvećem broju slučajeva dovode do odgovornosti poslodavca. Subjektivna odgovornost postoji ako se povreda može pripisati u krivicu poslodavcu. To su slučajevi kada poslodavac zaposlenom nije obezbedio adekvatnu zaštitnu opremu, ispravna sredstva za rad, odgovarajući nadzor od strane drugog zaposlenog i slično. Postoji, međutim, i objektivna odgovornost poslodavca za nastupele povrede, koja je postavljena znatno šire od subjektivne odgovornosti po osnovu krivice. Kada zaposleni u radu koristi tzv. opasnu stvar, kao što je najrazličitiji alat, mašine (koji su podobni za nanošenje povreda) ili za potrebe poslodavca obavlja tzv. opasnu delatnost (čijim obavljanjem neretko dolazi do povreda) poslodavac je odgovoran za pretrpljenu povredu. Smatra se da kada se povreda dogodi pukom nesrećom pri obavljanju opasne delatnosti, pošto ju je zaposleni obavljao u interesu poslodavca, poslodavac snosi rizik naknade pretrpljene štete.
Da li je moguća podeljena odgovornost poslodavca i zaposlenog?
Odgovor je: da, moguća je. Sud može da utvrdi da je zaposleni u konkretnom slučaju postupao s takvim stepenom nepažnje da postoji i njegova odgovornost za nastupelu povredu. Tada sud utvrđuje koliko tačno procenata iznosi njegov udeo u šteti (npr. 20-30-40%) i za toliko mu umanjuje naknadu.
Šta obuhvata naknada za pretrpljenu povredu?
Naknada za pretrpljenu povredu obuhvata i nematerijalnu i materijalnu štetu. Nematerijalna šteta se ogleda u pretrpljenim fizičkim bolovima, strahu, duševnim bolovima zbog umanjenja životne aktivnosti (kao posledice invaliditeta u određenom stepenu) i duševnim bolovima zbog naruženosti. Materijalna šteta se ogleda u troškovima lečenja, putnim troškovima, te izgubljenoj zaradi. Ukoliko zaposleni zbog povrede ne može da radi na radnom mestu na kojem je radio, nego može da radi samo na nekom slabije plaćenom, ima pravo na isplatu razlike zarade koju ostvaruje i koju bi ostvarivao da do povrede nije došlo.
Danilo Babić- advokat Novi Sad
