Šta je mobing?
Mobing je drugi izraz za zlostavljanje na radu. Zlostavljanje je svako aktivno ili pasivno ponašanje prema zaposlenom ili grupi zaposlenih kod poslodavca koje se ponavlja, a koje za cilj ima ili predstavlja povredu dostojanstva, ugleda, ličnog i profesionalnog integriteta, zdravlja, položaja zaposlenog i koje izaziva strah ili stvara neprijateljsko, ponižavajuće ili uvredljivo okruženje, pogoršava uslove rada ili dovodi do toga da se zaposleni izoluje ili navede da na sopstvenu inicijativu raskine radni odnos ili otkaže ugovor o radu ili drugi ugovor. Dakle, ključno je što se o mobingu može govoriti tek ukoliko postoji više radnji koje se ponavljaju. Jednom radnjom mobing ne može biti učinjen.
Kako prepoznati mobing?
Mobing se može ispoljiti na sledeće načine:
- Verbalnim zlostavljanjem: vikanjem, pretnjama, vređanjem, ismevanjem, ogovaranjem
- Izolacijom: ignorisanjem prisustva zaposlenog, izbegavanjem komunikacije, neopravdanom fizičkom izolacijom
- Profesionalnim omalovažavanjem: stalnim neopravdanim kritikama, omalovažavanjem rada, davanjem ponižavajućih ili preteških zadataka
- Uskraćivanjem informacija: namernim uskraćivanjem informacija u vezi sa poslom, neopravdanim isključivanjem iz obrazovanja i stručnog usavršavanja
- Pretnjama i pritiscima: stalnim pritiscima i pretnjama otkazom ili raskidom ugovora
U praksi, i to uglavnom u javnom sektoru, mobing od strane poslodavca je često motivisan političkim stavovima i postupcima zaposlenog ili na primer njegovim sindikalnim delovanjem. Po pravilu takvi stavovi i postupci zaposlenog nemaju bilo kakav štetan uticaj na rad zaposlenog, međutim, poslodavac nekim od gorepomentih načina vrši pritisak na zaposlenog kako bi ga prinudio da sam da otkaz. Važno je ovakve radnje zlostavljanja na radu prepoznati i suprotstaviti im se na pravno valjan i efikasan način.
Ko može biti žrtva, a ko učinilac mobinga?
Učinilac mobinga može biti poslodavac sa svojstvom fizičkog lica ili odgovorno lice kod poslodavca sa svojstvom pravnog lica, zaposleni ili grupa zaposlenih kod poslodavca. Dakle, zlostavljač može biti nadređeni, što se zove vertikalnim mobingom ili kolega koji nije nadređen, što se zove horizontalnim mobingom. Žrtva zlostavljanja, pored zaposlenog, odnosno lica u radnom odnosu, može biti i lice koje obavlja rad van radnog odnosa (na osnovu ugovora o privremenim i povremenim poslovima, ugovora o delu, stručnom osposobljavanju, volontiranju itd). Pravila se jednako odnose na privatni i na javni sektor.
Koje su obaveze poslodavca?
Poslodavac je dužan da:
-zaposlenog, pre stupanja na rad, pismenim putem obavesti o zabrani vršenja zlostavljanja i pravima, obavezama i odgovornostima zaposlenog i poslodavca u vezi sa zabranom zlostavljanja
-organizuje rad na način koji sprečava pojavu zlostavljanja
-sprovode mere obaveštavanja i osposobljavanja zaposlenih da prepoznaju uzroke, oblike I posledice zlostavljanja
-zaposlenog zaštiti od zlostavljanja i zbog toga odgovara za štetu koju su odgovorno lice ili zaposleni, koji su vršili zlostavljanje, prouzrokovali drugom zaposlenom. Nakon što naknadi štetu, poslodavac od tih lica ima pravo regresa.
Koja je procedura u slučaju mobinga?
Ukoliko je zlostavljač drugi zaposleni, postoji obaveza pokretanja postupka zaštite pred poslodavcem. Dakle, ne može se odmah podneti tužba sudu. Ukoliko je zlostavljač poslodavac sa svojstvom fizičkog lica ili odgovorno lice u pravnom licu tada je postupak pred poslodavcem samo mogućnost, odnosno dozvoljeno je odmah podneti tužbu sudu.
Na kome leži teret dokazivanja?
Ako je u toku postupka tužilac učinio verovatnim da je izvršeno zlostavljanje, teret dokazivanja da nije bilo ponašanja koje predstavlja zlostavljanje je na poslodavcu.
Mogu li dobiti novčanu naknadu za pretrpljeni mobing?
Odgovor je da, možete, ukoliko dokažete da ste pretrpeli mobing, naravno. Tada tužilac ima pravo na naknadu materijalne i nematerijalne štete, a pored toga i pravo na utvrđenje da je pretrpeo zlostavljanje, zabranu vršenja ponašanja koje predstavljaju zlostavljanje, zabranu daljeg vršenja zlostavljanja, odnosno ponavljanja zlostavljanja, izvršenje radnje radi uklanjanja posledica zlostavljanja i objavljivanje presude.
Saveti za uspešnu zaštitu od mobinga
Ako smatrate da ste žrtva mobinga, preporuka je da preduzmete sledeće korake:
-prikupljanje dokaza: vodite detaljan dnevnik incidenata, sačuvajte e-mail-ove, poruke i druge relevantne dokaze
-medicinska dokumentacija: obratite se lekaru koji može da dokumentuje uticaj mobinga na vase fizičko i psihičko zdravlje
-pravna pomoć: obratite se advokatu za radno pravo koji će vam pružiti adekvatnu stručnu pomoć
Danilo Babić- advokat Novi Sad
